Istorija bicikla i biciklizma

Bicikl

"Mašina za trčanje" (1817.)

Prvi provereni prethodnik bicikla izmislio je nemački baron Karl fon Drais. Nazvana "Laufmaschine" (mašina za trčanje) ili "draisine", imala je dva točka u nizu, drveni ram i prednji točak koji je mogao da se usmerava. Vozač se pokretao gurajući nogama o zemlju. Ovaj izum se smatra rođenjem bicikla.

Prvi bicikli sa pedalama pojavili su se 1860-ih godina, a zasluge za ovaj razvoj često se pripisuju francuskim pronalazačima Pjeru i Ernestu Mišou. Pedale su bile direktno pričvršćene za prednji točak. Ovi bicikli su bili teški, sa drvenim točkovima i gvozdenim "gumama", zbog čega su dobili nadimak "boneshaker" (tresač kostiju) zbog grube vožnje.

U potrazi za većom brzinom, dizajneri su stvorili "high-wheeler" ili "penny-farthing". Ovi bicikli su imali masivan prednji točak i vrlo mali zadnji točak. Iako brži, bili su nestabilni i opasni za vožnju.

"Boneshaker" (~1860.)

"Penny-Farthing" (1870.-1880.)

"Sigurnosni bicikl" (1885.)

Moderni bicikl kakav danas poznajemo usavršio je Džon Kemp Starli svojim "Rover Safety Bicycle". Ovaj dizajn je imao dva točka jednake veličine, zadnji točak pokretan lancem i stabilniji ram. Ovo je učinilo vožnju biciklom dostupnom i popularnom za mnogo širu publiku, uključujući i žene.

Tokom 1880-ih i 1890-ih godina razvijene su ključne komponente koje su dodatno poboljšale bicikl, uključujući pneumatske (gume na naduvavanje), kočnice i "freewheel" (slobodni točak), koji omogućava biciklu da se kreće bez okretanja pedala.

U prvoj polovini 20. veka bilo je dosta inovacija u vezi sa materijalima i geometrijom rama i mehanikom. Koristile su se razne nove legure čelika, poboljšane su kočnice i uvedeni menjači. Ovakvi bicikli se praktično nisu menjali do sedamdesetih godina prošlog veka.

Elektronski menjači, hidraulične kočnice

Tehnološke inovacije pred kraj 20. veka transformisale su bicikl iz popularnog rekreativnog vozila u mašinu visokih performansi koja se koristi za sport, svakodnevnu vožnju i još mnogo toga. Ovaj period je doneo značajan napredak u materijalima, menjačima i celokupnom dizajnu.

Materijali i proizvodnja

Dvadeseti vek je doneo prelaz sa teških, krutih materijala na lakše i jače.

• Čelične legure: Iako se čelik koristio u 19. veku, 20. vek je doneo široku upotrebu lakših i jačih čeličnih legura poput hromolija (čelik od hroma i molibdena). To je omogućilo tanje cevi i lakše ramove bez žrtvovanja čvrstoće.

• Aluminijum: Upotreba ramova od aluminijumskih legura počela je 1970-ih i postala je široko rasprostranjena 1980-ih. Aluminijum je ponudio znatno lakšu alternativu čeliku.

• Karbonska vlakna: Krajem 20. veka, karbonska vlakna su se pojavila kao vrhunski materijal za trkačke bicikle. Njegov izuzetan odnos krutosti i težine omogućio je neverovatno lagane ramove koji su poboljšali performanse.

• Precizna proizvodnja: Napredak u zavarivanju, livenju i kompjuterskom projektovanju (CAD) omogućio je složenije i aerodinamičnije oblike ramova, kao i proizvodnju pouzdanijih i lakših komponenti.

Pogonski sistemi i menjači

Najznačajnije inovacije u 20. veku koje su poboljšale performanse bile su u pogonskom sistemu, čineći bicikle prilagodljivijim različitim terenima.

• Derajler menjači: Moderni derajler sistem, koji omogućava vozačima da menjaju brzine tokom pedaliranja, postao je standardna karakteristika. Kompanije poput Campagnolo i Shimano bile su pioniri ovih sistema. Uvođenje indeksiranog menjanja 1980-ih (gde menjač "klikne" na mesto za svaku brzinu) učinilo je promene brzina preciznijim i lakšim za korišćenje.

• Slobodni točak i kaseta: Usvajanje slobodnog točka početkom 1900-ih omogućilo je biciklistima da se kreću bez okretanja pedala. Kasnije u veku, kaseta je zamenila navojni slobodni točak, pružajući robusniji i lakši sistem.

• Poboljšanja lanca i zupčanika: Lanci su postali izdržljiviji i efikasniji, a zupčanici su dizajnirani sa zubima koji su poboljšali performanse menjanja.

Komponente i dizajn

I ostale komponente su pretrpele značajna poboljšanja.

• Kočnice: Vek je počeo sa osnovnim kočnicama sa zadnjim pogonom i kočnicama sa šipkom. Uvođenje kaliper kočnica, a kasnije i snažnijih kantilever i V-kočnica, značajno je poboljšalo zaustavnu moć. Disk kočnice su počele da se pojavljuju na nekim brdskim biciklima krajem 1990-ih.

• Gume: Pneumatska guma, izumljena krajem 19. veka, usavršena je sa jačim kućištima i različitim dezenima gaznog sloja za različite uslove.

• Suspenzija: Glavna inovacija kasnog 20. veka bila je suspenzija, koja se prvi put pojavila na brdskim biciklima 1990-ih. Prednje viljuške sa suspenzijom postale su uobičajene, a kasnije su sistemi sa punom suspenzijom ponudili veću udobnost i kontrolu na neravnom terenu.

• Aerodinamika: Kako su trke postale konkurentnije, dizajneri su počeli da se fokusiraju na aerodinamiku. Inovacije poput aerodinamičkih ramova, disk točkova i upravljača imale su za cilj da smanje otpor vazduha.

Ova poboljšanja su zajedno učinila bicikle lakšim, bržim, sigurnijim i svestranijim, postavljajući scenu za specijalizovane bicikle koje danas viđamo.

Tehnološka poboljšanja

Moderni bicikl XXI veka

Biciklizam

• Prve trke: Prva organizovana biciklistička trka održana je u Parizu 1868. godine, na 1.200 metara. Ubrzo je usledila prva trka od grada do grada, od Pariza do Ruana 1869. godine.

• Olimpijski status: Biciklizam je deo modernih Olimpijskih igara od njihovog početka 1896. godine u Atini.

• Grand Tur trke: Profesionalne drumske biciklističke trke kakve danas poznajemo nastale su u zapadnoj Evropi, pri čemu su najpoznatije rane trke i dalje među najvećim događajima u sportu. Najprestižnije su tri "Grand Tour" trke:

  • Tour de France (1903): Prvi Tour de France održan je 1903. godine i od tada je postao najpoznatija i najteža biciklistička trka na svetu.

  • Giro d'Italia (1909): Italijanska Grand Tour trka.

  • Vuelta a España (1935): Španska Grand Tour trka.

• Savremene biciklističke discipline: Iako je drumska trka i dalje najpopularniji oblik, sport se proširio i uključuje mnoge različite discipline:

  • Biciklizam na stazi (Track Cycling): Trke na posebno dizajniranom velodromu.

  • Brdski biciklizam (Mountain Biking): Trke van puta po neravnom terenu, koje su postale olimpijski sport 1996. godine.

  • BMX: Bicycle Motocross, stil trkanja i izvođenja vratolomija.

  • Ciklo-kros (Cyclo-cross): Trke po raznovrsnom terenu, uključujući travu, blato i prepreke.

Evolucija bicikla od jednostavne "mašine za trčanje" do modernog, visokotehnološkog vozila odražava rast biciklizma kao globalnog sporta sa bogatom istorijom i raznovrsnim disciplinama.